zmije otrovnice

Diskusije o zdravlju, medicinskim problemima i bezbednosti tokom aktivnosti u prirodi.

zmije otrovnice

New postby RoundMan on Tue 27 Nov 2007 13:12

pozdrav!

citam po internetu i literaturi podatke o poskoku i postupku u slucaju ugriza. na nekim mjestima pise da povez ne pomaze, dapace da moze biti opasan (sto je logicno, u panici ce ga mnogi prejako stegnuti) dok na drugim kazu da povez pomaze ukoliko je pravilno stegnut. moje osobno misljenje je da povez pomaze ako je pravilno postavljen, sto znaci da mora biti dovoljno labav da se ispod njega moze provuci prst ili dva...

druga stvar, isisavanje otrova... ako se napravi odmah nakon ugriza, u najkracem vremenskom roku mislim da pomaze, doduse u situaciji gdje hitna pomoc nije blizu to je preveliki rizik posto otrovu daje jos jedan "entry point" u tijelo (realno gledano, neznam puno ljudi koji nemaju bar jedan karijes ili nesto slicno...) tako da isti otrov moze onesposobiti i dvoje ljudi. od jedne gospodjice planinarke sam cuo zanimljivu metodu izvlacenja otrova iz rane. uzme se cista medicinska sprica, bez igle, te se donji dio (gdje se inace prikaci igla) CISTO I UREDNO odreze. takva spravice se koristi kao vakuum pumpica u slucaju ugriza te na siguran nacin izvlaci dio otrova
ja osobno ne bi izvlacio otrov ustima niti bi dao nekom drugom da ga isisava meni...

treca stvar oko koje sam nasao kontradiktorne podatke je rezanje rane. dok neki preporucuju rez preko ugriza uz objasnjenje da tako otrov lakse iscuri i da ga se lakse isise iz rane (sta se opet povezuje na gornji paragraf) drugi kazu da time uzrokujemo brzu absorbciju otrova u tijelo preko kaplarnog krvozilnog sustava...
moje je misljenje da rez nije dobra ideja posto se kroz takvu ranicu otrov brze siri a i dodaje se mogucnost infekcije rane


namjera mi je da se otvori rasprava o postupku nakon ugriza zmije otrovnice u slucaju da hitna pomoc nije nadohvat ruke (ili telefona) te da ustvrdimo sta je od svega ovoga mit a sta istina. takodjer, od svih foruma koje sam citao (nije da ih je toliko puno doduse...) nigdje nisam naisao na ovakvu temu i raspravu a jos manje na necije osobno iskustvo a kako sam na proljece skoro stao na poskoka odlucio sam otvoriti ovu temu

ako netko od clanova ima znanje i skolovanje u medicini molio bi ga/njih da upisu sto bi bilo preporuceno uciniti u takovoj situaciji

edit: ispravak samog sebe-na engleskom dijelu foruma ima thread o zmijama

takodjer sam zaboravio napomenuti da je najbitnije ostati smiren i opusten (koliko je to moguce) postaviti se u poziciju gdje je ugrizeni dio tijela ispod razine srca te piti puno tekucine
ugrizi u vecini slucajeva nisu smrtonosni ali svejedno treba sto vise usporiti djelovanje otrova do dolaska pomoci-u pravilu, sto sporije srce kuca to sporije otrov djeluje-i obrnuto
RoundMan
 
Posts: 0
Joined: Mon 19 Nov 2007 22:45

Re: zmije otrovnice

New postby RoundMan on Tue 27 Nov 2007 13:24

evo jednog zanimljivog linka

http://www.herp.it/indexjs.htm?SpeciesP ... rAmmod.htm

ridjovka je vipera berus :thumb!:
RoundMan
 
Posts: 0
Joined: Mon 19 Nov 2007 22:45

Re: zmije otrovnice

New postby mtb_nerd on Tue 27 Nov 2007 20:14

Pre svega dobro dosao na sajt :smile:

Prevencija ujeda je najvaznija. Zmija te nece ujesti ako te nije shvatila kao pretnju, jer covek je prevelik plen za nju. Zato ce ti svaki planinar reci da koristis stap da lupkas po zemlji ili razgnes travu ispred sebe (i tako najavis zmiji svoj nailazak i das joj vremena da uzmakne). Razgovor u grupi ili zvizdukanje sluze istoj svrsi. Pre kretanja na teren gde je poznato da postoje otrovnice pre svega treba imati neko sredstvo komunikacije sa specijalizovanim sluzbama (policija, hitna pomoc, GSS).

Dosta dobro uradjeno poglavlje o postupku nakon ujeda otrovnica postoji u Prirucniku za prezivljavanje americke kopnene vojske (FM 21-76), koje moze da se skine sa ovog sajta. Ja imam stampanu verziju iz 1998, gde je sve detaljno opisano i razumljivo laicima. (Napominjem ovde da uputstva iz bilo kog prirucnika nisu zamena za strucnu i blagovremenu medicinsku pomoc!)

Ako vec dodje do ujeda otrovnice, ono sto svakako NE SME da se radi je (izvor: US Army Survival Manual FM 21-76, HQ, Dept. of the Army, 1998):

- da se ujedena osoba krece ili ubrzava cirkulaciju na bilo koji drugi nacin (vrlo je vazno kontrolisati stres kod osobe koja je ujedena, jer oslobodjeni adrenalin moze da povisi puls i krvni pritisak do te mere da se otrov brzo rasiri i nanese znatnu stetu!)
- da se vrsi zasecanje mesta ujeda,
- da se stavlja led na mesto ujeda,
- da se otrov isisava ustima,
- da se na ekstremitet stavlja Esmarhova poveska,
- da se rukama nakon dodirivanja mesta ujeda dodiruje lice,
- da se uzima alkohol,
- da se koristi morfijum i njegovi derivati.

Pozdrav :smile:
mtb_nerd
 
Posts: 0
Joined: Sat 11 Aug 2007 15:12

Re: zmije otrovnice

New postby Kodzo on Tue 27 Nov 2007 22:08

U mom kraju ima dosta poskoka i nisu retki ljudi koji su na svojoj kozi osetili posledice ujeda a ja samo iz prve ruke mogu da vam prenesem iskustva dvoje mojih komsija. Oni naime tvrde da je kod ujeda poskoka naj vaznije da do njega ne dodje. A posto je do ujeda doslo ni jedno ni drugo nisu preduzimali nista do lekarske intervencije koja je kasnila bar 24h. Lokalni doktor prica poznatu pricu, tipa: Povredjeni ekstremitet podvezati, ranu iseci, a otrov izsisati. Ja se opet slazem sa komsijom koji kaze:"gledaj pred noge"!
Nisam bio od neke pomoci?
Kodzo
 
Posts: 0
Joined: Tue 11 Sep 2007 11:01

Re: zmije otrovnice

New postby kolekojot on Wed 28 Nov 2007 00:36

Lokalni doktor nema pojma.. Zasecanje rane povecava povrsinu preko koje se apsorbuje otrov, pa samim tim i brzinu apsorcije otrova, i znatno ugrozava povredjenog. Vrlo bi voleo da cujem komentar njegovog profesora sa toksikologije..

Jedini zaista efikasan lek je gkledanje pred noge i koriscenje odgovarajuce obuce.
kolekojot
 
Posts: 0
Joined: Mon 01 Mar 2004 06:52

Re: zmije otrovnice

New postby RoundMan on Wed 28 Nov 2007 12:47

hvala na dobrodoslici i hvala na odgovorima

prevencija je najbolji lijek, to je definitivno najbolji savjet ali mora se uzeti u obzir da uvijek moze doci do ugriza, ma koliko mi pazili

ovdije koda nas ima jako puno poskoka, pogotovo na brdu gdje signala za mobitel ima pa nema pa ima pa nema.... ima li nesto sto je preporucljivije od cekanja pomoci u takvoj situaciji??

naravno, u prevenciju spada i to da se uvijek nekom kaze kud se ide i kad se planira povratak tako da se u slucaju nezgode moze organizirati potraga...

cilj mi je da provjerim svoje znanje te da ga i prosirim, jer uvijek ima netko tko zna sta ja neznam...
RoundMan
 
Posts: 0
Joined: Mon 19 Nov 2007 22:45

Re: zmije otrovnice

New postby mtb_nerd on Wed 28 Nov 2007 22:53

Na ovoj adresi se nalaze skenirane strane (3 fajla, 1.2MB, JPG) o ujedu zmije iz mog prirucnika FM 21-76:

http://mihd.net/51sg42

Na sajtu OMF je data starija verzija ovog prirucnika koja sadrzi neka vec zastarela i prevazidjena resenja.

Pozdrav ;-)
mtb_nerd
 
Posts: 0
Joined: Sat 11 Aug 2007 15:12

Re: zmije otrovnice

New postby banebeograd on Fri 30 Nov 2007 23:32

pozdrav
kao preventiva zmijskog ujeda mogu se iskoristiti
dugacak stap, visoke malo cvrsce cizme, posebne navlake koje stite od napada otrovnica deo nogu od stopala, zgloba do podkolenice
uz komplet prve pomoci bilo bi najbolje da se ima i protiv otrov otrovnica koje su domace na terenu koji posecujemo, uz protiv otrov tu je i takozvani ekstraktor cija je funkcija da u sto kracem vremenu izvuce sto vise otrovane krvi iz rane
http://img109.imageshack.us/my.php?imag ... torvt0.jpg
dok bi prva pomoc unesrecenog trebala da izgleda ovako...
prva pomoc sastoji se u potpunom mirovanju povre?enog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "H") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako ?e sa krvlju iza?i i ve?i deo otrova. Nikako se ne preporu?uje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom ?ije je se?ivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesre?enom davati što više te?nosti: ?aja, kafe, vo?nih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde ?e primiti serum protiv zmijskog otrova
zasecanje rane ne ubrzava apsorbciju otrova, vec naprotiv, kako je on vec usao u krvotok ovim zasecanjem vrsi se dodatno krvoliptanje u obrnutom pravcu od srca pa samim tim i otrov sa tom krvlju koja se isisava ili sama izlazi iz venskog sistema olaksavamo takozvano cicscenje /detoksikaciju/organizma
ipak ti stari ,lokalni doktori nisu za bacanje,licno iskustvo je neki put znacajnije od tudje teorije
pozzzzz
banebeograd
 
Posts: 0
Joined: Fri 24 Aug 2007 05:47

Re: zmije otrovnice

New postby Kodzo on Sat 01 Dec 2007 17:58

Bogdan je pomenuo toksikologiju pa sam uzeo knjigu od devojke da procitam sta savremena medicina preporucuje. Uzgred ispit se sad zove farmakologija i toksikologija. Tamo pise da ukoliko je ujed na ekstremitetu, a naj cesce jeste, treba ga imobilisati utlagom i podvezati povezom sirine 3 do 5cm tako da ispod poveza moze da se provuce prst. Mada to i nije kljucno posto otrov poskoka deluje veoma brzo. Treba uzimati dosta tecnosti i zatraziti hitnu lekarsku pomoc. Secenje rane se ne preporucuje. A sto se seruma tice njega mozete nositi samo u frizideru. Daje se intravenski i moze da bude opasan ako se doza ne odredi pravilno.
Paznja. Ucestalo je misljenje da ujed poskoka nije smrtonosan. Ukoliko zmija pogodi krvni sud sve se vrlo cesto zavrsava smrcu i to ne samo za ujed poskoka vec i sarke. Interesantno je da je ujed sarke manje opasan a mnogo vise boli. Malo zvuci kao zastrasivanje ali treba biti oprezan.
Kodzo
 
Posts: 0
Joined: Tue 11 Sep 2007 11:01

Re: zmije otrovnice

New postby ninoslavt on Sun 02 Dec 2007 08:37

Pozdrav drustvo! Nije me bilo duze vrijeme ali sam se napokon vratio. Bas kao i Lesi! :lmao:
Tema ima kontroverznih momenata. Npr. da li je pametno podvezivati ranu, rasijecati je, isisavati otrov i sl. ono sto smo svi mi ili barem vecina nas ucili jos u osnovnoj skoli iz prve pomoci su upravo ove procedure. Cvrsto sam uvjeren da ako se ovo radi na pravilan nacin da ce sve biti u redu. Pod pravilnim podrazumijevam da podvez ne smije biti takav da nastupi odumiranje ekstremiteta zbog lose ili nikakve prokrvljenosti, ili da osoba koja otrov isisava ima karijes sesticu, gore desno i sl. Naravno, potrebno je davanje tecnosti, strogo mirovanje(ako je moguce) i slicni postupci.
Sa druge strane, treba uzeti u obzir da je ono sto je napisano u Americi vrlo cesto, da ne kazem uvijek, pisano uz blagoslov pravnika. Oni redovno predlazu pasivne mjere svima onima koji nisu sertifikovani jer bi u slucaju pogresnih koraka ljudi mogli biti tuzeni pred sudom! A svi smo culi price(ISTINITE!) o njihovim sudovima...Ovo zvuci budalasto, ali je totalna istina. :nogood: A u sve ovo sam se imao priliku i licno uvjeriti...
ninoslavt
 
Posts: 0
Joined: Wed 01 Nov 2006 01:06

Re: zmije otrovnice

New postby kolekojot on Sun 02 Dec 2007 09:59

Secenje rane i isissavanje otrova je davno bila jedna od vrucih tema jednog poduzeg seminara koji je organizovao Planinarski savez, i na kome su predavanja drzali razni ljudi, pored ostalog i toksikolozi sa VMA i medicinskog fakulteta, koji imaju podosta iskustva sa tretmanom ujeda zmija.. Opsti zakljucak predavaca je da curenje krvi iz rane niukom slucaju nece pomoci, vec ce itekako povecati povrsinu apsorcije i brze dejstvo otrova, a isissavanje, nadrazivanjem okolnog tkiva povecava rastvaranje otrova u krvi, i mada se resava dela otrova, omogucava da se ostatak brze i efikasnije prosiri po organizmu.

U knjigama o klinickoj toksikologiji koje su izdate u zadnje vreme, ova tema se nasiroko raspravlja, a u okolnim zemljama, recimo u Hrvatskoj postoji i ozbiljna rasprava o tome kako edukovati siroku populaciju i spreciti pogresno pruzanje prve pomoci zbog niza gresaka i daleko tezih posledica nego sto bi bile bez pogresne intervencije. . Koga zanima treba pogledati udzbenik Klinicka Toksikologija, Zijada Durakovica, mislim da ju je izdao medicinski fakultet univerziteta u Zagrebu, i njen savet za laike koji se svodi na apsolutno mirovanje, dosta tecnosti i hitan prenos do lekara, i sire objasnjenje svih fenomena. Znaci ne radi se o pisanju prirucnika u Amerivci, vec o iskustvima medicinaraq ovde na nasim terenima, sto itekako menja sustinu..

Serum protiv zmijskog otrova je baziran na konjskom serumu, znaci konjskim antitelima koja sprecavaju dejstvo otrova u oprganizmu i kao takav iyzuzetno opasan za primaoca, zato sto je vrlo moguca reakcija organizma na tudja antitela u krvi. Serum se pravi tako sto se konjima daje mala doza otrova, koja ne moze da im naskodi, duzi vremenski period, zatim im se uzima krv, i iz krvi se vade antitela na zmijski otrov..

Evo i nesto skinuto sa Hrvatskog sajta Zastita, mozda pomogne, posto se radi o tome kako se doktriina menjala tokom godina..

* 1949. Prva pomo?, Crveni križ, Džepni priru?nik.

Staviti om?u iznad mjesta ujeda, kratko je popustiti poslije sat i pol. Ranu previti. Hitno transportirati.

* 1969. Mirko Derganc: Osnove prve pomo?i.

Potpuno mirovanje. Podvezati iznad mjesta ujeda, toliko da se prekine venozni krvotok, neprekidno držati podvesku dva sata. Na mjestu ugriza unakrsni rez do dubine od 4 mm. Ranu isisavati ustima. Ne piti alkohol, ne spaljivati ranu. Hitan transport.

* 1977. Doboševi? i Ostoji?: Prva pomo? i zaštita.

Podvezati iznad rane, toliko da se bîlo i dalje osjeti. Zasje?i do nekoliko milimetara u dubinu. Imobilizacija, mirovanje. Hitan transport.

* 1978. Erste Hilfe, Leitfaden, Stuttgart.

Sterilno previti. Podvezati iznad rane, ali da se bîlo osjeti ispod. Mirovanje. Imobilizacija.

* 1987. Crveni krst Jugoslavije: Druga tematska konferencija prve pomo?i.

Podveska iznad rane, da se prekine venska cirkulacija. Mirovanje. Hitan transport. Ne zarezati u podru?ju rane niti isisavati. Na konferenciji se u raspravi upozoravalo na znanstvenu neopravdanost i štetnost korištenja podveske.

* 1990. Vunk: Urgentna medicina.

Budu?i da su u nas zmijski ugrizi manje opasni nego u tropskim krajevima, podvezivanje udova nema nikakvog zna?enja, pogotovo ako se uzmu u obzir sve štetne posljedice podvezivanja. Samo mirovanje, imobilizacija i hitan transport. Ne rezati niti isisavati, to više šteti no koristi, isisa se manje od 20% otrova. Ne hladiti jer hladno?a izaziva odumiranje tkiva. Mala koli?ina alkohola ne šteti, ali smiruje ugrizenoga. Ima više smrti zbog alergijskog anafilakti?kog šoka od seruma, nego od zmijskog otrova.

* 1992. British Red Cross: First Aid Manual.

Ležati i mirovati. Isprati ranu i pokriti je. Imobilizacija. Hitan transport. Ne podvezati, ne rezati, ne isisavati.

* 1996. Hitna medicinska pomo?, Zagreb.

Smiriti. Mirovati. Imobilizirati. Hitan transport. Ne rezati, ne paliti, ne isisavati, ne podvezivati. Protuzmijski serum primjenjuje se samo ako se unutar prva ?etiri sata pojave znaci otrovanja.

* 1997. Vnuk i Kilibarda: Prva pomo?, Hrvatski crveni križ.

Izbjegavati svaki fizi?ki napor. Ekstremitet imobilizirati. Prijevoz. Ne led, ne podvezati, ne isisavati, ne rezati.

* 2000. Durakovi?: Klini?ka toksikologija.

Mirno ležati. Imobilizirati. Ništa ne piti. Odvesti lije?niku, koji ostaje u vezi s bolnicom.

Upute za pružanje lai?ke prve pomo?i pri ugrizu zmije, iznesene u Prvoj pomo?i autora Vnuka i Kilibarde, prihvatila je komisija sastavljena od stru?njaka iz Hrvatske kao sadašnju doktrinu pri pružanju prve pomo?i:

* ležati,
* imobilizirati,
* hitno u medicinsku ustanovu.


Tamo ?e se odlu?iti o tome je li protuzmijski serum potreban ili nije, a obi?no nije jer su smrtni slu?ajevi zbog ugriza zmije u nas izuzetno rijetki.
kolekojot
 
Posts: 0
Joined: Mon 01 Mar 2004 06:52

Re: zmije otrovnice

New postby ninoslavt on Sun 02 Dec 2007 15:06

Zanimljivo, nema sta... Ono sto mene interesuje je sta uraditi ako si sam, u kojekakvoj vukojebini, nema mobilnog i slicno. Lako je dok ima ko da nam pomogne, ali sta kada smo sami ili jednostavno ova varijanta sa doktorom otpada jer iz raznih razloga nije moguca...
A sto se nasih doktora i njihovih "naucnih" radova tice tu sam malkice skeptican. Licno sam svojoj sadasnjoj supruzi prevodio neke stvari iz engleskog koje su njenom profesoru na faksu sluzile za "naucno-istrazivacki rad" na prevodu plagijat a ona je za uzvrat dobila 10-ku... I isti zadatak su imali i ostali. Tako cesto i nasi doktori rade po sistemu "vidjela zaba da se konj potkiva" pa sada uvrstavaju najnovija "dostignuca" uglavnom ameickih doktora... :roll:
Da se razumijemo, ne tvrdim izricito da je ovo novo pogresno, ali sam ubijedjen da iza sve ove price stoje najvise strana iskustva, nase imbecilska opcinjenost tudjim (nekada potpuno neopravdano jer nije primjereno nasim uslovima) i plagijati nasih "naucnika". :berk:
ninoslavt
 
Posts: 0
Joined: Wed 01 Nov 2006 01:06

Re: zmije otrovnice

New postby Kodzo on Sun 02 Dec 2007 15:51

Pa u opisanim uslovima i nema puno izbora. Da rezimiramo sva dosadasnja uputstva do kojih smo dosli iz validnih izvora ukazuju na isto. Imobilisati, povez moze a i ne mora, sto vise tecnosti i mirovanje posto lekara nema u blizini. A jedan od bitnih faktora je doba godine i doba dana. Zmije nakon zimskog sna i ujutru raspolazu sa vecom kolicinom otrova nego obicno.
Kodzo
 
Posts: 0
Joined: Tue 11 Sep 2007 11:01

Re: zmije otrovnice

New postby kolekojot on Sun 02 Dec 2007 23:06

Ninoslave, slazem se sa tobom i pricom oko plagiranja naucnih radova od strane pojedinih, ali cinimi se da domaci tioksikolozi imaju sasvim dovoljno iskustva sa zmijama otrovnicama i tretmanom da mogu da daju8 validno misljenje. U svakom slucaju niko od nas nije u stanju da sagleda ceo problem, pa se treba oslanjati na ono sto je zvanican stav onih koji nesto znaju. Znam da je i u ratnim uslovima kada nema sledeceg stepena lecenja doktrina VMA za lekare u vojnim ambulantama da nema zasecanja i isissavanja. Da too pomaze verovatno bi im dozvolili da zasecaju ujede i isissavaju otrov..
kolekojot
 
Posts: 0
Joined: Mon 01 Mar 2004 06:52

Re: zmije otrovnice

New postby mtb_nerd on Mon 03 Dec 2007 12:05

U vezi ujeda zmije na terenu ne bih se upustao u dalje diskusije oko toga sta primeniti. Postoje savremene, konkretne i jasne smernice, izvedene iz teorijske medicine i velikog broja klinickih slucajeva. Ako neko ne zeli da ih primeni, to je stvar licnog izbora i nikada ne bih navodio nikoga da ucini ono za sta smatra da mu nece doneti dobro.

Rizik od ujeda zmije definitivno postoji, isto kao i rizik da na terenu neko slomi nogu ili dobije akutnu upalu slepog creva. A sta onda raditi? Zato bih vise paznje poklonio prevenciji, planiranju i komunikaciji. Mi na ovom forumu mozda tezimo povratku prirodi i primitivnim sredstvima, ali ne bih voleo da negde ostavim kosti zato sto ne nosim sa sobom mobilni telefon na teren. Traziti opsteprimenljiv i 100% siguran metod zastite od neke opasnosti je kao traziti garanciju na zivot: tako nesto ne postoji. Ali rizik uvek moze da se se smanji na prihvatljivu meru.

Mala digresija u vezi famoznog isisavanja otrova.. Uopste nije potrebno da covek koji isisava otrov ima zubni kvar ili povredu u usnoj duplji da bi se zatrovao isisavajuci otrov iz rane, takva su bila shvatanja na pocetku 20. veka. Verovatno svi znate da postoji zona ispod jezika gde su krvni sudovi veoma gusti i moguca je brza difuzija leka kroz sluzokozu direktno u krvotok. Na tom principu rade sublingvalni lekovi ("za pod jezik"), npr. Nitroglicerin. A sada zamislite na tom mestu neurotoksin ili hemoliticki toksin.. :bah:

Pozdrav :thumb!:

Dejan
mtb_nerd
 
Posts: 0
Joined: Sat 11 Aug 2007 15:12

Re: zmije otrovnice

New postby perop on Mon 03 Dec 2007 14:11

Mislim da je ovde otvorena malo sira prica od ujeda zmije, odnosno generalno sta se desava kad se bilo ko ozbiljnije povredi negde u prirodi (da ne kazem vuko... ili zabiti gde nema puteva i gde osim magarca i helikoptera nema drugih prevoznih sredstava). Kako u takvim slucajevima lezati a stici hitno do medicinske pomoci?
perop
 
Posts: 0
Joined: Thu 19 Jan 2006 13:51

Re: zmije otrovnice

New postby sencaus on Fri 04 Jan 2008 05:07

perop wrote:Mislim da je ovde otvorena malo sira prica od ujeda zmije, odnosno generalno sta se desava kad se bilo ko ozbiljnije povredi negde u prirodi (da ne kazem vuko... ili zabiti gde nema puteva i gde osim magarca i helikoptera nema drugih prevoznih sredstava). Kako u takvim slucajevima lezati a stici hitno do medicinske pomoci?

Mislim da to uopce ne skodi, cak sto vise, veoma je dobro da se malo osvrnemo i na ostale pogibelji koje nam uvijek vise nad glavom dok se nalazimo u divljini. (Ovo "u divljini" uzmimo uslovno, posto smatram da "prave" divljine u nasim krajevima vise uopce nema, ili da je ima veoma malo.)
Ipak bi bilo dobro da za svaku pojedinu temu ili potencijalnu ugrozu otvorimo posebne naslove. Nama sada ne smeta kada citamo o svemu i svacemu u jednom topiku, ali treba imati na umu i buduce clanove i citaoce, koji ce tematiku koja ih interesuje najvjerovatnije pokusati pronaci pomocu pretrazivackih masina tipa Google, Yahoo ,itd.

Dakle, prosirimo temu i na ostale ugroze po zivot, a ja bih ih grubo svrstao u tri grupe:
- fizicke ozljede uzrokovane padovima (lomovi ekstremiteta i kontuzije),
- razne bolestine (akutne, kronicne i zarazne), i
- opasnosti koje se mogu pojaviti pri susretu sa divljim zivotinjama.

Svaka ova tema (ugroza) bi se mogla nasiroko i nadugacko elaborirati, a uvjeren sam da se je svako od nas bar jednom u zivotu sucelio sa nekom od njih. Rado bih volio cuti neka od vasih osobnih iskustava. Evo, na primjer, prije dva tjedna sam imao veoma bliski susret sa medvjedom, i to u najgroj mogucoj kombinaciji. Naime, radilo se o medvjedici sa dva mlada. Bili smo udaljeni jedno od drugog ne vise od deset metara ... (O ovome cu pisati vise kada budem imao vremena.)

Lijep pozdrav!
sencaus
 
Posts: 0
Joined: Wed 21 Jul 2004 18:54

Re: zmije otrovnice

New postby Dane on Fri 04 Jan 2008 12:07

Jako interesantna tema. Oko ujeda zmija sam laik i nemogu nsta pametno da recem.
Senade, jedino nesto od cega se bojim u nasih suma je Medvjed sa malima (sami medvjed sam video jednom i isti je poceo da bezi odma cim nas je video - dvojicu nas), reci nesto vise oko toga kada budes ima vremena.
Vratimo se zmijama: Koliko je opasan otrov poskoka? Za koliko sati moze da ugrozi zivot zdravog odrsalog coveka?
Dane
 
Posts: 0
Joined: Sun 19 Mar 2006 20:24

Re: zmije otrovnice

New postby banebeograd on Sat 05 Jan 2008 14:10

mislim da je dobra ideja da se naprave posebni topici
evo nekoliko primera, pa nek moderatori kasnije prebace gde koji treba da bude/ako dodje do tih novih stranica/
PRVA POMO? INSEKTI...
http://www.varalicar.com/prvapomoc.htm
P?ela napada samo kada je ugrožena, i pri tom gubi žaoku i umire! Ukoliko primetite da je žaoka ostala, neophodno ju je izvaditi, najbolje pincetom. Ubod je naj?eš?e pra?en svrabom i otokom, pri ?emu se hladna obloga pokazala kao dobra pomo? (još bolja sa kolutovima crnog luka!).
Osa isto kao i p?ela, bode samo u odbrani. Uglavnom je dovoljno samo staviti hladnu oblogu. Ako se desi da vas osa ubode u predelu o?iju ili usne duplje, trebalo bi da sisate kocku leda ili da je stavite na mesto uboda i da se odmah obratite lekaru. Verovatno?a da na vodi imate kocku leda pri ruci je minimalna, a i lekar je daleko...
Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima ve?u žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli. Otrov mu nije opasniji od osinog. Ukoliko ste napadnuti, tj. ubodeni, oteklinu hladite... opet bi led dobro došao...
Bumbar izuzetno retko napada i ubada. Jedino ženka bumbara ubada, i to recimo u situacijama kada sednete na njega tj. nju. Ako vam se dogodi da bumbar po?ne zujati oko vas, nemojte mahati rukama jer ?ete ga uplašiti. Pustite bumbara da vas "odmeri", kada zaklju?i da niste cvet, odzuja?e dalje. Tretman je isti kao i kod ose i stršljena.
Komarac "Mr.Dosadni" - Samo ženke komaraca napadaju, a kod ljudi i toplokrvnih životinja nalaze koncentrovanu proteinsku hranu koja im je potrebna za polaganje jaja. Kada bodu, ubrizgavaju te?nost protiv zgrušavanja krvi (sa kratkotrajnim dejtsvom), koja izaziva svrab i crvenilo. ...pomaže mešavina sir?eta i soli, kao i kolutovi crnog luka.
Obad ume biti vrlo nezgodan. Na njega se ?eš?e nailazi u blizini sela ili recimo u blizini polja za ispašu. Napada velike sisare (krave, konje...). Ubod je vrlo bolan, i preporu?uje se hla?enje. Mogu?e su i upale, tako da bi antibiotska mast dobrodošla, naro?ito osetljivijima.
u akciji...
Krpelj (Ixodes ricinus) ima dužine 2.5 do 4 mm, a napunjen krvlju je mnogo ve?i. Može prouzrokovati teške bolesti (Lajmanova bolest), te se smatra prili?no opasnim insektom. Može se odstraniti pincetom ili iglom i to tako što ga vrtimo u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu. Treba voditi ra?una da se krpelj odstrani u celosti što se može proveriti lupom. Ne ?upati ga silom - prstima, pošto u koži ostaje organ za sisanje krvi, a danas se i mazanje maš?u ili benzinom (naftom, petrolejom) smatra zastarelom i neefikasnom metodom.
Opšte pravilo za sve gore navedene situacije: ako vam se nakon bilo kakvog uboda jave ekstremne reakcije na koži (recimo, veliki otok), ili ako imate probleme sa disanjem ili cirkulacijom, obavezno se javite lekaru!

SUN?ANICA
Sun?anica je posledica prekomernog izlaganja suncu. Unesre?eni ima glavobolju, obuzima ga ose?aj malaksalosti i nesvestice. Odgovara mu leže?i položaj u hladovini, sa raskop?anom ode?om i hladnim oblogama na vratu i prsima. Davati mu dosta te?nosti

ZABODENA UDICA ...
Ošrta udica, malo nepažnje i evo problema... Ukoliko je udica zabodena plitko i na mestu za koje smatramo da je "manja nezgoda", udicu je najbolje proterati vrhom napolje, tj. van kože... odse?i vrh sa povratnom kukicom kleštima, pa lagano povu?i udicu unazad. Ukoliko nemamo klešta (kvalitetna), najbolje je ostaviti sve kako jeste, pa potražiti doktora. Ukoliko je ubod nezgodniji, opasniji (glava, miši?...) obavezno potražiti pomo? doktora



VA?ENJE DAVLJENIKA
http://www.varalicar.com/pp_vadjenjedavljenika.htm
Statisti?ki podatak (od pre petnaestak godina) govori da se godišnje preko 400.000 ljudi širom sveta udavi!!! Broj onih koji su iskusili skoro davljenje je sigurno i desetak puta ve?i! Kako i mi varali?ari spadamo u rizi?nu kategoriju, smatramo da treba re?i i par re?i o ovoj temi...
Evo samo par podataka na?enih na internetu koji mogu bliže ilustrovati problem utapanja... Kod odraslih je pre?est slu?aj da je davljenju kumovao alkohol. Tre?ina dece koje se utopilo je nastradalo kod ili oko ku?e. Mnogo više muškaraca se utopi nego žena. Najviše je žrtava me?u slede?im starosnim kategorijama - 0 do 5 g, od 20 do 25 g, i preko 60 g... na žalost, deca od 2 do 4 g spadaju u najugroženiju kategoriju. Jedna ?etvrtina žrtava davljenja su bili pliva?i. ?etiri od deset davljenja se desi na svega dva metra od obale ili ivice bazena..
Va?enje davljenika iz otvorene vode je jako opasan i težak postupak za koji se spasioci posebno uvežbavaju. Poznato je da davljenik u samrtni?kom ropcu ima ogromnu snagu i nekontrolisano ponašanje zbog hipoksije mozga. Ako niste posebno uvežbani i sigurni u sebe, davljeniku ne prilazite, jer ?ete i vi postati žrtva. Pokuša?emo da damo neka uputstva kako mu pomo?i a da sa?uvate sopstveni život.
Prvo razmatramo slu?aj kada davljenik nije daleko od obale i kada je mogu?e ne ulaze?i u vodu, ili ulaze?i do dubine na kojoj možete da stojite, da mu pružite nešto za šta bi se uhvatio. Najbolje je dodati mu neku granu, veslo, štap za pecanje, konopac, košulju ili bilo šta.
Ako je davljenik daleko, tako da morate da plivate do njega, ponesite sa sobom nešto što bi mogli da mu doturite kako bi se za to uhvatio. Najbolje je nešto ?vrsto, po mogu?stvu što duže - to bolje. Lagani štap za pecanje je solidno rešenje ali ne pružajte ruku!
Ako ga vadite iz vode, a nalazite se u ?amcu, morate prvo imati za sebe dobar oslonac kako vas ne bi povukao sa sobom.
Kada je davljenik izvu?en iz vode, prva pomo? se sastoji prvo u oslobadanju disajnih puteva. Davljenik se okre?e na trbuh preko kolena spasioca i pritiskom kolena na trbuh ispumpava mu se voda iz plu?a i želuca (vidi sliku) a zatim se pristupa davanju vešta?kog disanja (saznaj više)
Ako je potrebno, gurne se i ruka u usta davljeniku i izvu?e strano telo koje se može dohvatiti. Po izbacivanju vode iz disajnih puteva odmah zapo?eti klasi?no oživljavanje vešta?kim disanjem i spoljnom masažom srca. Davljenik se po izvla?enju iz vode mora utopliti.
Davljenje je karakteristi?no za vodene površine, a ribolovci su oni koji vreme provode na vodi. Setite se da ima ribolovaca koji su doživeli ribolova?ku penziju a ne znaju da plivaju ili su veoma loši pliva?i!
Preporuka: Ako ne znate da plivate, kod pecanja iz ?amca obavezno nosite sigurnosni prsluk. Prsluk se preporu?uje i pliva?ima kada se peca iz ?amca u zimskim uslovima, pogotovo pri lošem vremenu. Ovde valja napomenuti da su svi ?amci na vodi nestabilni, naro?ito na talasima i pri naglom skretanju. Izbegavajte da stojite na ?amcu koji se kre?e! Ako vi bozite kolege u ?amcu, nikako ne menjajte pravac ako neko od njih ustane ili ve? stoji, jer su šanse da upadne u vodu veoma velike.
Na gornjem tekstu se zahvaljujemo Milanu Slijep?evi?u (iz knjige SPORTSKI RIBOLOV)
Kako je pad u vodu tokom zimskog perioda poseban problem, re?i ?emo nekoliko re?i i o tome...
Duži boravak u hladnoj vodi izaziva ubrzano sniženje temperature tela, što predstavlja, uz opasnost od davljenja, direktnu opasnost po život. Što je voda hladnija, pre dolazi do smrzavanja. Preživljavanje u vodi direktno zavisi ne samo o snazi i kondiciji ?oveka, nego i od hladno?e vode! (pogledaj tabelu)
Temperatura vode i vreme preživljavanja
Temperatura u ° C Približno vreme preživljavanja
niža od 2 kra?e od 3/4 sata
2 do 4 kra?e od 1 1/2 sat
4 do 10 kra?e od 3 sata
10 do 15 kra?e od 6 sati
15 do 20 kra?e od 12 sati
viša od 20 naodre?eno (zavisi od umora)
Šta je HIPOTERMIJA? Pod hipotermijom se podrazumeva smanjenje telesne temperature ispod 35 stepeni, uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri ?emu je gubitak telesne temperature ve?i od njene proizvodnje u telu.
Hipotermija se javlja progresivno, a težina problema zavisi od toga koliko se smanjila telesna temperatura.
Ukoliko smo uspeli davljenika izu?i iz vode, prva pomo? je neophodna! Vrlo je važno da se u slu?aju pothladjenja deluje odmah. U suprotnom može do?i do ošte?enja životno važnih funkcija i organa (srca, disanja, intelektualnih funkcija i metabolizma).
Ono što ne bismo smeli ?initi je:
Ne davati alkoholna pi?a pošto alkohol širi krvne sudove i time pospešuje gubitak toplote iz organizma.
Kofein izaziva gubitak vode iz organizma, a dehidracija je jedna od faktora koji uzrokuju hipotermiju.
Nikotin iz cigareta pospešuje skupljanje perifernih krvnih sudova što pove?ava opasnost od smrzavanja.
Osobu ne izlagati nepotrebnim naglim pokretima i micanjima pošto bi joj mogli štetiti.
PRVA POMO? unesre?enom bi se svakako sastojala prvo iz va?enja iz vode, kao i
- proveri vitalnih funkcija davljenika (puls, disanje, svest...) i ukoliko je potrebno pribe?i reanimaciji
- skidanju vlažne ode?e i obu?e
- obla?enju tople ode?e
- naše telo je tako?e izvor toplote, tako da ga možemo iskorititi za zagrevanje unesre?enog ("koža o kožu" je efikasan na?in zagrevanja)
- ukoliko smo u mogu?nosti uneti unesre?enog u toplu prostoriju... i što pre skloniti od hladnog vetra...
- ukoliko smo u mogo?nosti, zapaliti vatru
- dati topli napitak ukoliko je svestan i može da guta
- ako je unesre?eni polusvestan, ne dati mu da zaspi
- postepeno zagrevanje je bolje i bezbednije (ne koristiti direktan izvor toplote)
- staviti mu toplu oblogu na vrat, grudi i prepone
- ukoliko je hipotermija blaga, možemo i sami pomo?i, me?utim kod ozbiljnije hipotermije unesre?enog zbrinuti koliko je to mogu?e i odmah nazvati Hitnu Pomo?, ili unesre?enog svojim kolima odneti u bolnicu
unutrašnja temp. tela znaci i simptomi
blaga hipotermija
(36-34°C) 37°-36°C Normalno stanje, može da se javi blago drhtanje.
36°-34°C Ose?aj hladnjo?e, naježenost kože, nesposobnost izvo?enja složenih kretanja rukama, blago ili intenzivno nekontrolisano drhtanje rukama, gubitak ose?aja u rukama
umerena hipotermija
(34-30°C) 34°-32°C Intenzivno drhtanje, prividna miši?na nekoordinisanost, spori i otežani pokreti, teško?e u hodanju, ose?aj zbunjenosti. Koristan može biti mali test: pokušajte hodati ravno ispred sebe desetak metara, ako uspete, to je dobar znak.
32°-30°C Gr?evito drhtanje, teško?e u govoru i razmišljanju, po?etni stupanj amnezije, neprecizni pokreti, nesposobnost koriš?enja ruku, gubljenje ravnoteže, znakovi depresije
duboka hipotermija
(ISPOD 30°C) 30°-29°C Drhtanje prestaje, izložena koža poprima plavu boju i ote?ena je, koordinacija miši?a je vrlo slaba, nesposobnost hodanja, iracionalno ponašanje. U nekim slu?ajevima osoba može biti sposobna zadržati odre?eni polažaj tela i delovati potpuno prisebno
29°-27°C Uko?enost miši?a, polusvesno stanje, omamljenost, nemogu?nost prime?ivanja drugih osoba, usporavanje pulsa i disanja, mogu?a fibrilacija srca.
27°-25.5°C Gubitak svesti, nepravilan ritam rada srca, puls se ne može osetiti.
25.5°-24°C Plu?ni edem (prodor te?nosti iz krvnih sudova u plu?ne mehurove), prestanak rada srca i disanja, velika opasnost od smrti.
izvor: ?asopis za zdravlje i lepotu VITA
Ukoliko želite da saznate više o hipotermiji, upu?ujemo vas na slede?e linkove:
http://www.hypothermia.org
http://www.hbomc.co.yu/ronjenje/6hipotermija.htm HBO Medical Center - podvodna medicina - ronjenje
http://www.hypothermia.org/inwater.htm kako se sna?i i preživeti u hladnoj vodi...
http://www.hypothermia.org/onland.htm kako se sna?i i preživeti na kopnu po ekstremnoj hladno?i
http://en.wikipedia.org/wiki/Hypothermia
http://www.boat-ed.com/sc/course/p5-3_p ... juries.htm
banebeograd
 
Posts: 0
Joined: Fri 24 Aug 2007 05:47

Re: zmije otrovnice

New postby bvb on Thu 31 Jan 2008 13:22

u mome kraju srecom nema poskoka ali ima ridjovke. da me ugrize negdje u divljini,a nemam nikoga pored sebe jedino sto bi napravio je:
omotao bi cijelu nogu do prepona(ako me tu ugrize) lagano elasticnim zavojem(ako ga imam) ili obicnim, te do dve grane napravio imobilizaciju noge.
napravio bi si stake i polako do prve osobe koja mi moze pomoci da brze stignem do bolnice.
bvb
 
Posts: 0
Joined: Mon 14 Jan 2008 20:24

Re: zmije otrovnice

New postby odiseys on Sat 14 Jun 2008 11:18

Pozdrav svima :)

poceo sam sa nozevima, i tako redom dodjoh i do ove teme.
Malo ko je dovoljno kompetentan da prica o zmijskom ujedu, tako da ni sebe ne smatram posebnom pametnim na ovu temu.
Evo mog iskustva, i mog licnog razmisljanja:

neko vreme sam ziiveo i radio u Botswani. Kalahari je poznat po razlicitosti i po ogrmonom broju svakojakih zmijurina. Vise sam video zmija nego kucica i macica :) Anegdote su brojne, i tuzne, i smesne. Bas ni jedan dozviljaj nije bio zastrasujuci. Skorpija me bocnula za prst, a komaraca nije ni bilo :)
Jedne noci smo spavali sa crnom mambom pod krovom, da nismo ni znali. Jednom pregazio pitona, mislio da je grana. Spiting Cobra me upljuvala po nozi. Pufader nije hteo da se skloni iz kampa :) ... itd, itd...... Za sve vreme mog boravka i smucanja, nisam bas ni jednom cuo da je nekog ujela zmija. A stvarno ih je bilo previse ! Zmije niko ne pomislja ta ubije, jer odrzavaju svakoliku prirodnu ravnotezu. Lokalna ekipa ozbiljno proucava zmijske ujede, i imaju sve serume, skupljaju otrove, rade istrazivanja......

Sto se tice domaceg terena, ne pamtim broja koliko sam nagazio i "stapkao" poskoka, u lovu, setnji..... Iskreno se kajem za svaku ubijenu zmiju, ali u to vreme sam razmisljao sasvim drugacije :(
U sred bolnice u Novoj Varosi sam jednog poskoka zgazio nogom, a jednog umlatio motkom, jer je usao u kartoteku i prestravio sestre.
Jedne nedelje je u bolnicu usla baka i tvrdila da je ujela zmija. Na risu se videlo nekoliko tackica, jer je baka ugazila u trnje. Bas niko od prisutnih nije bio siguran da li je to uopste bio zmisjki ujed, a jos manje je ko smeo da ordinira protiv otrov, koji je bio star ko zna koliko !!!!
I tako baka ode za Uzice, i na svu srecu nije bilo bas nista. Sta li bi bilo da je primila serum! Ili sta bi bilo kad bi bilo........ !?

Evo zbog cega sve ovo pisem:
U sred Kalaharija, smrtnost od zmijskoj ujeda je daleko manja od smrtnosti koje prouzrokuje Nilski Konj !!!!! Da, bas onaj slatki Hypo !!!
U EVropi, koliko se ja secam, u zadnjih deset godina nije zabelezen letalni ishod zmisjkog ujeda.
Mozda su moji podaci pogresni, ali smisao je da se previse panike ulaze na ovu temu.

Strucna pomoc je neophodna i to bi bio cilj svake intervencije.
Podvezivanje i popustanje je jedino smisleno sto bih ja uradio.
Zasecanje slova H i isisavanje otrova su Rambo fazoni, bas kao i Rambo nozevi, koplja sa nozevima i slince budalastine.
Pitam se ko bi to pisao nozem slovo H na onom istom mestu gde je bio moguci ujed kod pomenute bake?!?!? Na gornjem delu stopala, prepunom krvnih sudova i tetiva ?!?!
Mene licno prilicno nervira fama oko zmija, vrlo rasprostranjena u ovom kraju. Nekoliko puta "gradski komandosi i lokalni Rambo frajeri, nisu hteli da se penju na Trem, jer su culi da ima "previse poskoka" :bang: :bang: :bang: :bang: :bang: :bang: :bang: :bang:
Ne tvrdim da je moje vidjenje apsolutno, ali nekako mi se cini da je strah od zmijskog ujeda preteran.
To me podseca na cuvene hajke na vuka, kada se skupi po nekoliko stotina lovaca, i posle celodnevnog setanja ubiju jednog ili nijednog vuka. A pre toga svi kukaju kako vukova ima previse i kako su ojadili, i sve zivo poklali :nana:

"moji" Buri, i drustvo iz Kalaharia, cele godine nose duboke cipele sa debelim djonom i dokolenice zbog trnja.
A ko krene u bush sa papucama ...........
odiseys
 
Posts: 0
Joined: Sun 08 Jun 2008 07:58

Re: zmije otrovnice

New postby mariobab on Sun 29 Jun 2008 18:13

Pa tu se uglavnom nema što dodati.Kao dijete zajedno sa bra?om i prijateljima nalovio sam se zmija,tako je to onda bilo,ubiti zmiju je bilo nešto pozitivno, i ne sje?am se da bi iti jedna bila agresivna,sve su bježele,bilo ri?ovke,bilo smukovi ili bjelouške.

To odavno više ne radim,zmija ima sve manje,iako novinari stalno pišu da ih ove godine ima više nego ikada.Ne znam odakle im to,ja sam svaki vikend u šumi,od zmija sam ove godine vidio samo jedan svlak bjelouške.Zato ima daždevnjaka više nego ina?e.I bilo bi dobro upozoriti javnost.Vražji novinari.

Po jednom istraživanju, na podru?jima obilno naseljena zmijama smrtnost udara groma je u?estalija.
mariobab
 
Posts: 0
Joined: Wed 26 Mar 2008 18:47

Re: zmije otrovnice

New postby Dane on Sun 29 Jun 2008 19:53

mariobab wrote:Zato ima daždevnjaka više nego ina?e.

Hmmm ..... i kod nas primecujem sve vise dezdevnjaka :hum: .
Dane
 
Posts: 0
Joined: Sun 19 Mar 2006 20:24


Return to Zdravlje, medicina i bezbednost



cron